Средњовековни град Звечан налази се у близини ушћа Ситнице у Ибар, код Косовске Митровице. Постављен је на стеновитом купастом брду и својим положајем доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви. Није познато када је изграђен, а први пут се помиње у вези пограничних борби које су водили Срби са Византинцима на Косову Пољу, између 1091. и 1094. Постоји и запис да је Стефан Немања, након победе над Византинцима 1170, наложио да се у цркви Св. Ђорђа на Звечану одржи молитва за срећан исход битке. До краја XIV века у Звечану су се често мењали српски господари. Од средине XV века овде се повремено налазила турска посада, све до XVIII века када је тврђава напуштена. Основа Звечана прилагођена је терену и има неправилан, издужени облик. На највишем делу, Горњем граду, налазе се остаци цркве Св. Ђорђа, цистерне и главне куле осмоугаоног облика. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина нејасне намене. Бедеми овог дела утврђења ојачани су масивним кулама, а на самом западном крају налазио се главни улаз у град. Мања археолошка истраживања и конзерваторски радови изведени су у периоду 1957–60.
Литература. 1) Здравковић И., & Јовановић В. (1961). Археолошко-конзерваторски радови на граду Звечану. Старине Косова и Метохије, I (Приштина 1961), 279-287; 2) Јовановић В. (1987). Косовски градови и дворци XI-XV века. Задужбине Косова. Београд-Призрен, 373-374.