Манастир Гориоч (Гориоча, Огориоч), метох манастира Дечана са црквом Св. Николе, конаком и звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Истока. По народном предању подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио св. Николи у знак захвалности што му је светитељ на том месту залечио „огореле“ очи. Међутим, будући да се истоветно предање везује за још неколико топонима, није могуће поуздано утврдити који је од њих добио заветну цркву од излеченог краља. Стара црква Св. Николе у Гориочу, највероватније из XIV века, није сачувана. Обнављана је у XVI, XVIII и почетком XX века. Црква Св. Николе је скромна једнобродна полуобличасто засведена грађевина, без живописа. Чува једанаест икона насталих од XVI до XVIII века. У манастиру је постојала богата збирка српских средњовековних књига, међу којима неколико српских рукописа из XIV и XV столећа које је руски конзул и историчар А. Гиљфердинг 1856. однео из манастира, а данас се чувају у Публичној библиотеци у Петрограду. У току Другог светског рата манастир је служио као затвор албанским фашистима за масовна хапшења Срба. У порти су обновљени конак, звоник и чесма. Данас је активан женски манастир.

Литературa. Ивановић М. (1987). Црквени споменици XIII-XX век. у: Задужбине Косова. Београд-Призрен 1987, 450.