english
Манастир Гориоч
Документација
Архитектура
Сликарство


Основни подаци
Предметна одредница
Манастир Гориоч
Место
Општина
Период
Период градње
1300/1400
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1378
Надлежни завод који води локални регистар
Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина, канцеларија у Лепосавићу
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе АКМО у Приштини, бр. 160 од 14. јула 1958. г. Закон о заштити споменика културе и природних реткости НРС ( Сл. гласник НРС бр. 54/48).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Манастир Гориоч (Гориоча, Огориоч), метох манастира Дечана са црквом Св. Николе, конаком и звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Истока. По народном предању подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио св. Николи у знак захвалности што му је светитељ на том месту залечио „огореле“ очи. Међутим, будући да се истоветно предање везује за још неколико топонима, није могуће поуздано утврдити који је од њих добио заветну цркву од излеченог краља. Стара црква Св. Николе у Гориочу, највероватније из XIV века, није сачувана. Обнављана је у XVI, XVIII и почетком XX века. Црква Св. Николе је скромна једнобродна полуобличасто засведена грађевина, без живописа. Чува једанаест икона насталих од XVI до XVIII века. У манастиру је постојала богата збирка српских средњовековних књига, међу којима неколико српских рукописа из XIV и XV столећа које је руски конзул и историчар А. Гиљфердинг 1856. однео из манастира, а данас се чувају у Публичној библиотеци у Петрограду. У току Другог светског рата манастир је служио као затвор албанским фашистима за масовна хапшења Срба. У порти су обновљени конак, звоник и чесма. Данас је активан женски манастир.

 

Литературa. Ивановић М. (1987). Црквени споменици XIII-XX век. у: Задужбине Косова. Београд-Призрен 1987, 450.