Црква се налази 15 km источно од Новог Брда. Подигнута је и осликана 1354/55, а ктитор је био српски властелин Дабижив са браћом и родитељима. Сачувана су чак три натписа (два исклесана у камену и један изведен у фреско-техници) који пружају податке о овој задужбини скромних димензија. Наос је једнобродан, засведен, са полукружном олтарском апсидом и нишама које обележавају проскомидију и ђаконикон. Уз западни зид је дозидана висока припрата за коју се претпоставља да је била завршена у виду куле или звоника. Црква је дуго била у рушевинама, па је живопис претрпео јака оштећења. У наосу су сачувани само фрагменти Службе архијереја, неколико стојећих фигура и композиције из циклуса Христових Мука. На јужном зиду припрате препознају се стојеће фигуре, у другој зони су насликана попрсја мученика у медаљонима, а изнад њих сцена Св. Ђорђе спасава цареву кћер и, највероватније, портрети ктитора. Највишу зону живописа заузимају композиције из циклуса Богородичиног живота. Извесне интервенције вршене су на фрескама у XVI веку, а средином XIX столећа Богородичин храм у Ваганешу био је разрушен. Конзерваторски радови, изведени 1963, само су му донекле вратили првобитни изглед. Садашње стање цркве је непознато.

Литературa. 1) Јовановић В. (1959). Црква у Ваганешу. Старинар, (Београд 1959), 333-342; 2) Ивановић М. (1984). Икона Преображења у Будисавцима и ктиторски натписи у Ваганешу и Св. Николи. Саопштења, XVI (Београд 1984), 192-197; 3) Ђорђевић И. (1994). Зидно сликарство српске властеле. Београд, 164-165.