Од двеју цркава у Готовуши старија је ова на сеоском гробљу, данас посвећена светом Спасу, а позната и као црква Светог Димитрија. Но, несумњива је њена првобитна посвета светом Николи, како је означено у ктиторском фреско натпису, делимично сачуваном на западном зиду наоса, над улазом. Једноставна, мала једнобродна грађевина са споља тространом апсидом, засведена је полуобличастим сводом и покривена двоводним кровом са каменим плочама. Фасадна декорација обухвата линету над улазом на западној и проскинитарну нишу на северној фасади, као и нише особеног облика на свим страницама апсиде, образоване лучно спојеним прислоњеним колонетама. Фрагментарно сачувани живопис сведен је на сцене из циклуса Великих празника приказане у две зоне, декорацију свода коју чине фризови од по десет пророчких попрсја и, у темену, медаљони са ликовима Христа Емануила, Анђела Великог савета, Пантократора као и горњи део композиције Вазнесења. Најпотпуније је очувано сликарство олтарског простора, уобичајеног програма. Како је исти сликарски рукопис препознат у живопису оближњих цркава средачке жупе, у Богошевцу и Горњем Селу, датује се у седамдесете године XVI века и приписује бољим путујућим зографима.

Литература. 1) Петковић С. (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад, 183; 2) Шупут М. (1991). Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век. Београд, 59; 3) Пајкић П. (1995). Цркве Сиринићке жупе. Приштина, 20-27.