english
Црква Св. Николе у Готовуши
Документација
Архитектура
Сликарство


Основни подаци
Предметна одредница
Црква Св. Николе у Готовуши
Место
Општина
Период
Период градње
XVI век
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1422
Надлежни завод који води локални регистар
Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина, канцеларија у Лепосавићу
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе АКМО у Приштини, бр. 235 од 16.4.1958.г. Закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. гласник НРС бр. 54/48).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Од двеју цркава у Готовуши старија је ова на сеоском гробљу, данас посвећена светом Спасу, а позната и као црква Светог Димитрија. Но, несумњива је њена првобитна посвета светом Николи, како је означено у ктиторском фреско натпису, делимично сачуваном на западном зиду наоса, над улазом. Једноставна, мала једнобродна грађевина са споља тространом апсидом, засведена је полуобличастим сводом и покривена двоводним кровом са каменим плочама. Фасадна декорација обухвата линету над улазом на западној и проскинитарну нишу на северној фасади, као и нише особеног облика на свим страницама апсиде, образоване лучно спојеним прислоњеним колонетама. Фрагментарно сачувани живопис сведен је на сцене из циклуса Великих празника приказане у две зоне, декорацију свода коју чине фризови од по десет пророчких попрсја и, у темену, медаљони са ликовима Христа Емануила, Анђела Великог савета, Пантократора као и горњи део композиције Вазнесења. Најпотпуније је очувано сликарство олтарског простора, уобичајеног програма. Како је исти сликарски рукопис препознат у живопису оближњих цркава средачке жупе, у Богошевцу и Горњем Селу, датује се у седамдесете године XVI века и приписује бољим путујућим зографима.

 

Литература. 1) Петковић С. (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад, 183; 2) Шупут М. (1991). Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век. Београд, 59; 3) Пајкић П. (1995). Цркве Сиринићке жупе. Приштина, 20-27.