Изграђена је између 1773. и 1780, а опсежно обновљена 1838. У пожару 1923. оштећени су кров и торањ, који је данашњи изглед добио 1937. Храм је складних пропорција, изведен у барокном маниру. Једнобродне је основе са полукружном олтарском апсидом нижом од наоса, уз чију је северну страну подигнута сакристија. Унутрашњи простор је подељен на три травеја масивним полуступцима, које украшавају прислоњени пиластри са јонским капителима. Засведен је сферним сводовима, док је изнад наоса подигнут хор. Декорација фасада је прочишћена, изузев репрезентативног западног прочеља које надвисује двоспратни звоник. Главни портал и полукружни прозорски отвор изнад њега уоквирени су пиластрима завршеним волутним капителима. Између парова пиластара су две полукружне нише са каменим вазама. У висини кровног венца је троугласти тимпанон. Олтарска преграда из времена обнове цркве, са које је сачувана представа Визије апостола Павла пред Дамаскином, аутора Јожефа Пешкиа, замењена је новом, неоренесансном. На бочном олтару, на слици Св. Јосифа, потписао се 1847. Јован Клајић. Приближно у исто време изведена је и представа Св. Флоријана, аутора Јоса Шофта.