Комплекс фрањевачког самостана са црквом и конаком у Бачу, недалеко од Бачке Паланке, основан је половином XII века, а у првој половини XIV преузимају га калуђери фрањевачког реда. Различите грађевинске фазе утицале су на губитак чистоће стилских обележја ове архитектонске целине која је више пута страдала, а темељно је обновљена 1734/45. У барокној концепцији простора, најстарији део комплекса чини романска апсида цркве, изведена од опеке и тесаника, уз коју се налази масиван звоник. Брод цркве засведен је крстастим сводовима. Западни травеј са хором дозидан је касније, док ниша на јужном зиду потиче из турског периода. Фрагменти архитектонске пластике на фасадама указују на утицаје позне готике. На јужном зиду наоса, у лучном пољу испред олтарског простора, откривена су два фрагмента готског живописа. На једном су приказане две главе, а на другом попрсје мушке фигуре са круном, коју обавијају орнаменти са мотивом винове лозе. У манастирској трпезарији је зидна слика Тајна вечера, барокни рад из 1737. Поред италокритске иконе Богородице типа Умиленија, рад мајстора Диме (1683), манастир поседује рукописне и штампане књиге из XVII и XVIII века, тзв. Biblioteca slavica (croatica). Почев од 1955/57. осим текућег одржавања обављени су и мањи конзерваторски и грађевински радови на обнови конака и обради фресака.