Град се налази на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина. Бедеми града прате конфигурацију терена. Девет масивних кула међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. Све су четвороугаоне, сем донжона који је у доњем делу полигоналан, а у горњем цилиндричан. Због свог облика назван је „шешир кула“. У источном делу, изнад палате, налази се мала округла кула. Облик кула указује да је град зидан у време борби са хладним наоружањем. Проналаском и употребом ватреног оружја куле на западној страни добијају полигонална или цилиндрична, веома масивна ојачања чија је дебљина и до 2 m. Унутрашње куле су задржале квадратни облик. У исто време је дозидана и турска кула полигоналног облика, са отворима и галеријама за топове, који су постављени у две спратне етаже. Сачуван је део бедема који је повезује са осталим делом града. На западној страни града било је предграђе. Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, потом Турака све до 1868. године. Истраживачки и конзерваторски радови започети су 1969, а завршени 1987.