Текст приредио: Дејан Вукелић

Средњовековни град Маглич налази се на 20 км југозападно од Краљева, на десној обали Ибра, на врху брда које доминира околином. Претпоставља се да је подигнут у XIII веку, према једној претпоставци у доба Стефана Првовенчаног, према другој за време владавине Уроша I. Ово владарско утврђење имало је превасходно заштитну функцију: да осигура локалне комуникације, а нарочито прилаз важним манастирима у непосредној околини – Жичи и Студеници. Град се простире правцем југозапад-североисток, а за основу има неправилни вишеугаоник са седам масивних кула и Донжон кулом, које су међусобно повезане бедемима. У утврђење се улазило кроз лучно засведену капију на северној страни, док се помоћни улаз налазио на једној од јужних кула. Унутар самог града налазимо очуване остатке палате и једнобродне Цркве Светог Ђорђа са готским елементима. Маглич је познат и као седиште архиепископа Данила II који је између 1324. и 1337. обновио утврђење. Нема прецизних података када је град пао у турске руке, али се претпоставља да је Османској империји прикључен после пада Смедерева и Српске деспотовине 1459. године. Важну улогу Маглич добија и током Другог српског устанка, када је на овом месту успешно одбијен турски напад.