Средњовековно утврђење Бач смештено је у меандру Мостонге. Град су чинили тврђава и подграђе изграђени на мањем речном острву. Зидан је опеком, а камен је примењиван само за поједине елементе. Према писаним изворима, Бач је од XI века седиште жупаније и бискупско седиште. Претпоставља се да је ново утврђење, или бар један његов део, изграђено у време краља Карла Роберта (1338–1342) према западним узорима. Основа утврђења прилагођена је терену, тако да је облика сасвим неправилног четвороугаоника чија је најдужа, јужна страна преломљена негде око средине. На угловима су се налазиле кружне или квадратне куле. Испред улазне капије истурена је засебна, одбрамбена кула која је мостом била спојена са конструкцијом улазне капије. Ближе југоисточном углу налази се моћна и виока бранич кула. Тврђава је обнављана и ојачавана у стилу ренесансе крајем XV и почетком XVI века, под заповедништвом Петра Варадија и Павла Тиморија. То је главно, уједно и највеће утврђење у Бачкој. Турци су Бач заузели 1529, ослобођен је 1687, али је убрзо миниран од стране Аустријанаца. Од 1958. археолошка ископавања вршена су неколико пута. Изведени су радови на рестаурацији и уређењу бранич куле и конзервација улазне капије подграђа и турског амама. Почетком XXI века настављени су истраживачки и конзерваторско–рестаураторски радови.