Комплексу рановизантијских утврђења подигнутих око Царичиног града у време цара Јустинијана (527–565) припада и утврђено насеље са базиликом, које се налази на локалитету Кале код села Бреговина, у области Прокупља. Археолошким ископавањима установљено је да је насеље било утврђено са два појаса бедема. Ужи појас штитио је акропољ, а шири цело градско подручје. У североисточном углу акропоља откривени су остаци тробродне базилике, унутрашњих димензија 23x13 m. Базилика, која је једина детаљно истражена, уклопљена је са источне и северне стране у бедем акропоља са угаоном полукружном кулом. Стога су њени зидови, који су уједно и зидови бедема, знатно масивнији од осталих. У нартексу су уочени зачеци ђаконикона и протезиса. Наос је подељен на три брода каменим стубовима са базама и капителима композитног типа и типа јонског импоста. Зидови цркве били су украшени фрескама којима је, у доњим деловима, имитирана декорација мермерним панелом. У простору презвитеријума нађени су фрагменти зидног стакленог мозаика као и делови три латинска натписа: један је био уклесан на мермерној плочи надвратника, други је припадао црквеном намештају, а трећи је фрагменат фреско-натписа. Зидови базилике су конзервирани 1957/58, али су их мештани, у међувремену, уништили због изградње локалног пута.