Осим по природним одликама, централни део Србије је одувек био бременит историјским специфичностима и знаменитостима које сведоче о духовном и историјском трајању српског народа. Недалеко од Краљева налази се средњовековни град Маглич из XIII века који доминира живописном околином. Ово владарско утврђење и доцније седиште архиепископа Данила II имало је првенствено заштитну улогу – да осигура локалне комуникације, а нарочито прилаз важним манастирима по којима је карактеристичан читав Рашки округ. У првом плану, то је крунидбена лавра Немањића, манастир Жича, задужбина Стефана Првовенчаног, за чије подизање и осликавање је био заслужан и Свети Сава, први српски архиепископ и утемељитељ аутокефалне Српске цркве. Идући ка Трстенику, у Расинском округу, наилази се на манастир Љубостињу, још један репрезентативан пример средњовековног сакралног градитељства. Љубостиња је задужбина кнегиње Милице из XIV века, један од најпознатијих споменика моравског градитељства, препознатљив по клесаној орнаментици и декорацијама архиволти. Моравској стилској групи архитектонских споменика припада и манастир Враћевшница недалеко од Горњег Милановца у Моравичком округу. У питању је задужбина властелина Радича Поступовића с краја треће деценије XV века, која у својој бурној историји истакнуто место нарочито стиче у доба устаничке Србије, а посебно за време владавине династије Обреновића.
Презентацију су реализовали сарадници Математичког института САНУ: Маја Новаковић (едитовање и унос дигиталне грађе, превод текста) Дејан Вукелић (едитовање и унос дигиталне грађе, превод текста) Горан Терзић (програмирање), Марија Шеган (консултант) и др Зоран Огњановић (руководилац пројекта и консултације).